|
Већ 1968. године у Зборнику радова студената
Рударско-геолошког факултета (РГФ) Универзитета у Београду
публикован је први рад из рачунарства на тему аналогне
рачунарске технике. Пратећи ове трендове и процењујући њихов
будући значај за рударску науку, инжењерство и образовање,
Рударски одсек Рударско-геолошког факултета Универзитета у
Београду 1969. уводи у наставу на последипломским студијама
предмет
„Програмирање”
и доноси одлуку о набавци рачунара. Уз пуну материјалну
подршку Министарства за науку, у Институту
„Михајло
Пупин”
у Београду конструисан је и направљен аналогни рачунар
ТАРА-50 (Транзисторски Аналогни РАчунар),
који је Факултету испоручен у новембру 1970. године. Уз
основни рачунарски модул испоручене су периферне јединице:
четвороканални осцилоскоп, плотер А3 формата, дигитални
волтметар, генератор белог шума и симулатор мрежа.
Организована је једномесечна обука за рад на аналогном
рачунару. Групу су чинили доценти Весна Јовичић и Вук
Радевић, асистент Драгомир Коцић и Слободан Вујић који је
тих дана дипломирао. Већ у току обуке учињени су први тест
експерименти примене аналогне рачунарске технике у
симулацији динамичких процеса, што ће у годинама које следе
прерасти у нормалне процедуре код проучавања и пројектовања
процеса одводњавања и вентилације рудника, симулације рада
рударских машина и аутоматизације вентилације рудника са
подземном експлоатацијом. Рачунар је такође коришћен у
настави на последипломским студијама и за симулације
рудничких процеса код истраживања у оквиру неколико
магистарских теза и докторских дисертација.
Аналогни рачунар ТАРА-50 је за РГФ и југословенско, односно
српско рударство, представљао правовремени корак у
будућност, али је његов значај много већи за нашу рачунарску
науку и инжењерство. То је високопрестижна референтна раван
на којој смо у то време стајали и која је била доступна само
неколицини
најразвијенијих земаља.
Две године касније, 1972, Београдски сајам је купио и
поклонио РГФ-у дигитални рачунар француске производње
Logabax 1200. На овом рачунару веома скромних перформанси,
са 4kb феритне радне меморије, са оn-line програмирањем у
машинском коду, са малом алфанумеричком тастатуром и
електричном писаћом машином која је истовремено служила као
штампач и монитор, без спoљне меморије, стицана су прва
знања и искуства у раду са дигиталном рачунарском техником.
Рачунар је коришћен код мање захтевних прорачуна рудних
резерви, прорачуна коефицијената откривке на површинским
коповима по методи Ржевског, као и у настави за обуку
студената. |
АНАЛОГНИ
РАЧУНАР ТАРА – 50
РУДАРСКО-ГЕОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ, 1970.
ANALOGUE COMPUTER TARA – 50
FACULTY OF MINING AND GEOLOGY, 1970.
Основна јединица са симулатором
вентилационих мрежа и генератором белог шума.
Central Unit with ventilation network simulator
and white noise generator.
Излазне периферне јединице,
плотер и четвороканални
осцилоскоп.
Output peripheral units,
plotter and four channel
oscilloscope.
Аналогна (програмска) шема за симулацију услова аутономности
са помоћним системом аутоматске регулације ваздуха у
вентилационој мрежи рудника.
Analogue (program) schematics for simulating
the autonomy conditions with the auxiliary system of
automatic regulation of air in the mine ventilation network. |
As early as 1968, in the Book of Proceedings of the students
of the Faculty of Mining and Geology (FMG) of the University
of Belgrade, the first computer related paper on the
analogue computer technique was published. Following the
trends and assessing their future significance for the
science of mining, engineering and education, the Mining
Section of the Faculty of Mining and Geology of the
University of Belgrade introduced the course “Programming”
in 1969, at the postgraduate studies, and decided to
purchase the computer. With the full financial support of
the Ministry of science, the analogue computer TARA-50
(Transistor Analogue Computer) was constructed and built at
the institute “Mihajlo Pupin” in Belgrade and delivered to
the Faculty in November, 1970. Along with the basic computer
module, the following peripheral units were delivered: the
four-channel oscilloscope, A3 plotter, digital voltmeter,
white noise generator and a network simulator.
The group comprising Docents Vesna Jovičić and Vuk Radević,
teaching assistant Dragomir Kocić and recently graduated
engineer S. Vujic, attended one-month training for operating
the analogue computer. Already during the training, the
first test experiments in application of the analogue
computer techniques in simulating the dynamic processes were
made. In the years to follow, this will grow into normal
procedures in studying and designing the processes of
dewatering and ventilation of mines, simulation of mining
machinery operation and the automation of underground mines
ventilation. The computer was also used in the teaching
process, for student training at the postgraduate studies,
and for simulation of mining processes during the research
in several Master of Science thesis and doctoral
dissertations.
The analogue computer TARA-50 was the timely step towards
the future for the FMG and the Yugoslav, i.e. Serbian
mining, but TARA-50 was even much more than that for our
computer science and engineering. It was a highly
prestigious reference level at which we stood in that time,
the level reachable only to several of the most developed
countries of the time.
Two years later, in 1972, the Belgrade Fair purchased and
donated to the FMG the digital computer Logabax 3200,
produced in France. Working on this computer, with 4 kB of
ferrite operating memory, on-line machine based programming,
small alphanumeric keyboard and the electric typewriter,
serving as the printer and the monitor at the same time and
without peripheral memory, the first experiences and
knowledge with the digital computer technique were acquired.
The computer was used in minor calculations of ore reserves,
calculations according to the method of Rževski of the
on-going, medium and limiting overburden coefficients at
open pit mines. The computer was also used in the teaching
process, in students training. |
