|
ПРЕТХОДИЛО
ЈЕ
Михајло Петровић
Алас
рођен
је 1868. у Београду, где је завршио основну и средњу школу,
и Природно-математички одсек Велике школе. Студирао је на
École Normale Superieure у Паризу, где је стекао дипломе
математичких и физичких наука и докторат математичких наука.
По повратку у Београд изабран је за редовног професора на
Великој школи. До пензионисања је предавао математику на
Филозофском факултету Универзитета у Београду. Био је
редовни члан Српске краљевске академије и члан више
иностраних академија наука и научних друштава. Један је од
оснивача београдских математичких часописа штампаних
на светским језицима. Претежно се бавио математиком која се
данас назива класичном анализом. Заслужан
је за стварање нових научних дисциплина – математичке
феноменологије и теорије математичких спектара.
Објавио је 257 научних и стручних радова, 10
монографија, 3 универзитетска уџбеника, аутор је 5 патената
и др. Преминуо је у Београду 1943. године.
Име академика проф. др Михајла Петровића
Аласа синоним је за највиша достигнућа у математици и он се
сматра оснивачем београдске математичке школе. Као
свестрана личност,
Петровић је објавио и бројне књижевне, путописне, историјске
и етнографске радове и књиге, био је заљубљеник у рибарство,
објавио је више стручних радова из рибарства, бавио се
проналазаштвом, свирао је виолину.
Широј јавности мало је познато Петровићево
интересовање за рачунарске машине и његово дело у овој
области. Године 1897. конструисао је рачунар на принципима
хидрауличке аналогије, тзв. хидроинтегратор, који је
решавао две класе диференцијалних једначина.
У ту сврху у првој комори Петровићевог
рачунара налази се плочица из које је исечена елипса. То је
први улазни податак у рачунар, други је линија нацртана на
ваљку који се окреће дрвеном ручицом, а трећи је облик
плочице која се потапа у комору. Као резултат израчунавања
добија се крива
која
представља површину дела елипсе под водом. Са променом
облика суда, плочице која се потапа и линије на ваљку,
Петровићев аналогни рачунар, омогућава различита
израчунавања. Особеност хидроинтегратора је и у томе што је
претеча данашњих плотера, подаци израчунавања записивани су
аутоматски, оловком на папиру обмотаном око ваљка.
На Светској изложби у Паризу 1900. године,
хидроинтегратор је био изложен у павиљону Србије и побудио
велико интересовање. За ово дело Петровић је добио два
значајна признања, Златну медаљу Светске изложбе и 1907.
године Почасну диплому Математичког друштва у Лондону.
Конструкцијом хидроинтегратора Михајло Петровић Алас отворио
је нове могућности развоја и примене аналогне рачунарске
технике. |
Михајло Петровић Алас
Mihajlo Petrović Alas
Изглед
Петровићевог хидроинтегратора
представљеног 1900. године на Светској и
зложби у Паризу.
Image
of the hydrointegrator constructed
by Petrovic and exposed at the Exposition Universelle
in Paris in 1900.
Механички калкулатор, 1937.
Mechanical calculator, 1937.
Логаритмар – „шибер”, 1657-1975.
Slide rule – “slipstick”, 1657-1975. |
IT WAS PRECEDED BY
Mihajlo Petrovic Alas was
born in Belgrade in 1868, where he finished primary and
secondary school, as well as the Natural
science-mathematical section of the Great School. He studied
at the École Normale Superieure in Paris, where he graduated
in mathematics and physics, and acquired the PhD in
mathematical sciences. After returning to Belgrade, he was
elected full professor at the Great School. Until retirement
he held lectures in mathematics at the Faculty of
Philosophy, University of Belgrade. He was the full member
of the Serbian Royal Academy and member of several foreign
academies of sciences and scientific societies. He is one of
the founders of the Belgrade mathematical journals,
published in foreign languages. His major field of interest
was the branch of mathematics today called classic analysis,
he had merit in creation of the new scientific disciplines –
mathematical phenomenology and theory of mathematical
spectres, he published 257 scientific and professional
papers, 10 monographs, 3 university textbooks, he was the
author of 5 patents, etc. He died in Belgrade in 1943.
The name of Academician, prof. dr Mihailo
Petrovic is a synonym for highest achievements in
mathematics and he is considered to be the founder of the
Belgrade school of mathematics. Being a versatile
personality, Petrovic had published numerous literary works,
travel books, historical and ethnographic papers and books,
he was very interested in fishery, and has published several
professional fishery papers; he was also an inventor, and
played the violin.
Petrovic’s interest in computing machines and
his work in this area is little known to the wider audience.
In 1897, he constructed the analogy computer, based on the
principle of hydraulic analogy, the so-called
hydrointegrator, a machine that could solve two classes
of differential equations.
To this purpose, there is a tile from which
the ellipse was cut-out in the first chamber of Petrović’s
computer. This is the first input data for the computer, the
second is the line drawn on the cylinder which is revolving
by the wooden handle, and the third is the shape of the tile
submerged into water. As a result of calculation, a curve
that represents the surface of a part of ellipse under the
water is obtained. By changing the shape of the tank, or the
tile that is submerged and the line on the cylinder,
different calculations are possible on the Petrović’s
analogue computer. The additional feature of the
hydrointegrator is that it is a predecessor of the plotters
used today, with calculation data written automatically with
a pen on the paper rolled around the cylinder.
At the Exposition Universelle in Paris in
1900, the hydrointegrator was exposed in the Serbia pavilion
and received a lot of attention. He was awarded two
significant awards, the Gold Medal of the Exposition
Universelle, and in 1907, the Honorary Diploma of the
Mathematical Society of London. By constructing the
hydrointegrator, Petrovic had opened the new possibilities
in development and application of analogue computer
technics. |
